Koliko ljudi napusti svoje radno mesto za vreme radnog vremena da bi igrao mali fudbal sa društvom s faksa/iz srednje? Oni su zaposleni u tim klubovima, deo su sistema, tako zarađuju, obezbeđuju egzistenciju sebi i svojim porodicama. Zar su svi mečevi koje je ikada Teodosić odigrao za Srbiju zaboravljeni zbog jednog neodigranog EP u postolimpijskoj godini?
Naravno, ukoliko je plemenski - patriotski duh u igračima jači - igraće za reprezentaciju. Ako nije - uradiće ono što bi većina koja pljuje uradila, otišla za svojim interesima. Jednostavno, trenutni sistem je takav da moraš birati da li ti je draža lična budućnost ili osećaj satisfakcije igranja za svoju zemlju, gde postoji rizik da će ti javnost kroz mehanizme sredstava informisanja vratiti troduplo pljuvanjem kada ne ispuniš njene neispunjene želje i ambicije?
Dokle god košarka bude raščerečena između NBA-a, ULEB-a i FIBA-e ovakve odluke će biti prinuđeni da donose. A znamo svi do čega će dovesti to u dugom roku - potpune marginalizacije ne-klupske košarke.