Analiza učešća Srbije na OI u Riju
OCENA: 3.65/5
Atletika:
Očekivalo se više i bolje. Nadao sam se da ćemo imati predstavnike u tri finala, konkretno govoreći - Ivanu, Amelu i Asmira. Ivana je fenomenalno odradila svoj deo posla, lagano se kvalifikovala i u finalu potvrdila svoju mentalnu snagu, što nije bilo lako kada znamo da je videla da joj je za 1cm izmakao skok između 7.15 i 7.25... Ali, ono što je bitno je da je kontinuitet osvajanja medalja nastavila i donela Srbiji prvu medalju u atletici Asmir je podbacio, ne bi trebalo da se pravimo naivni i da kažemo da nema kvalitet za finale, nema za medalju, to stoji, ali je u finalu morao biti. Još jednom je pokazao da je dečko sa potencijalom, ali lošeg mentaliteta. Šteta što nikada na velikim takmičenjima nije bacao kao što baca u Srbiji i regionu. Od Amele sam takođe očekivao više - pogotovo na 1500m, ali očigledno to nije njena disciplina, na 800m je bila solidna, ali je u PF pokazala da psihički još uvek nije spremna za velika dela, loše je startovala, a to je samo odraz nervoze i psihološke nespremnosti. Ostaje žal za Ristićevim PF - dečko baš nema sreće u poslednje vreme... Prvo ono na EP, sada ovo... Užas. Ostatak tima očekivano loš.
Džudo:
Možda će zvučati kao kliše, ali stvarno nismo imali ni sreće na ovim Igrama. Imao je najteži mogući žreb u R16, Bejker je fenomenalan, ne leži mu, imao je dobru zamisao kako ga pobediti, ali je nervoza učinila svoje, te je egzekucija bila loša. Bitno je da je pobedio u meču u kojem je morao. Šteta što nismo dobili šansu da vidimo koliko zaista vredi, delovao je baš spremno. No dobro, nad prosutim mlekom ne treba tugovati, svakako da je zaslužio prelaznu ocenu.
Košarka:
Šta reći? Najprijatnije iznenađenje ovih Igara su upravo naše dve ekipe. Iako je obema ekipama očigledno falilo kvaliteta, dobrom taktikom i borbenošću smo osvojile dve veoma bitne medalje nakon dugog posta na OI. Prvo učešće na OI i prve medalje. Drago mi je što me je Sale demantovao, verujem da bi to mnogo bolje izgledalo da je Beli igrao, ali šta je - tu je, ne može se protiv toga. Jedina zamerka je nastup u finalu, gde su Teo i Bogdan igrali pod velikim pritiskom i odigrali lošiju partiju, ali dobro, ionako ne bismo imali šansi. Šta reći za Marinu i devojke? Mene je Danijel iznenadila, pokazala je šta znači izginuti za nacionalni dres, mnogi domaći igrači bi mogli mnogo da nauče od nje. Na Sonju, Anu i Jelenu ne bih trošio reči, svi znamo da su klasa i to su dokazale, Sonja je za mene pobednica, igrati onako sa povređenim ramenom je neverovatno, to samo dokazuje koliko je ona dobra košarkašica, njenim povratkom u NT je krenula ekspanzija ove ekipe. Pohvalio bih i Sašu Čađo, odigrala je ceo turnir na solidnom nivou. Marini svaka čast što je uspela da podigne devojke nakon užasnog poraza od Španije u PF. Bilo mi je izuzetno drago da je vidim nasmejanu nakon osvojene bronze.
Kajak:
Uz strelce ubedljivo najveće razočaranje našeg tima na ovim Igrama. Ne znam šta se desilo, ali nešto očigledno nije štimalo. Ipak, ovoga puta smo uzeli medalju uz još tri finala, ali se moglo i bolje i više. Rekao bih, da je ovde podbacio Savez. Ne bih trošio puno reči na kajakaški tim, ali Grujić/Novaković su morali do medalje, jednostavno zaslužuju svu kritiku zbog loše tempirane forme. Tomićević i Zorić potvrdili klasu, nadam se da će nastaviti da veslaju zajedno do Tokio, kada će verovatno uzeti zlato Dalmi svaka čast i hvala što je nastupala za Srbiju, uz nju se razvila Milica i nadam se da je u budućnosti Sestre neće kočiti i da će redovno nastupati u K1-500. Završio bih sldećim rečima: Rodiću, vrati se!
Biciklizam:
Očekivani rezultati. Bilo je pravo čudo što je Stević uopšte smogao snage da se nađe na startnoj liniji nakon onog udesa. Jovana solidna, bitno je da je otišla na OI, mlada je, ako se bude radilo lepo sa njom biće samo bolja i bolja, vreme radi za nju, najbolje vozačke godine su tek dolaze. Kao što je Danijela rekla, samo učešće je ogroman rezultat.
Veslanje:
Razmišljao sam šta da kažem na ovu temu, koja je, možemo reći, uvek škatljiva. Pohvalio bih Ilića i Savez na izuzetnom sistemu koji su uspostavili, a to je uništavanje svakog talentovanog veslača u seniorskoj konkurenciji. Prevrtanje je bio peh, ne krivim Beđika i Vasića, oni su dobri veslači, krivim one koji su kupili čamac koji se vrevrće i koji su dozvolili da se oni razbole i povrede dve nedelje pre OI. O tome što su Šljukića stavili u dubl-skul ne bih trošio reči. Dečko je rođen za skif, to je i dokazao u mlađim kategorijama. Ali ko je on ili ko smo mi da išta kažemo geniju Nebojši Iliću? Tvorcu modernog srpskog veslanja i predsednika Odbora za sistemska pitanja OKS-a (šta god to bilo).
Streljaštvo:
Šta reći? Kakvu poruku postati? Najgore Igre za naše streljaštvo od Los Anđelesa. Devet učesnika, 18 šansi za finale, a samo jedno ostvareno. Većina njih je u top 10 u svojim disciplinama, kako je moguće da je samo Bobana opravdala svoj renome u vazdušnom pištolju? Kako je moguće ne tempirati formu za Igre? Sva sreća pa je Savez iole odgovaran i odmah nakon debakla to i priznao, ne tražeći neke neverovatne izgovore za to. Nekako mi se čini da je Goran obavljao bolji posao selektora, ali dobro - to je samo moj lični utisak. Da sam na Srećkovom mestu podneo bih ostavku jer je ovo ubedljivo najveće razočaranje srpskih sportista u Riju. Većina njih je svetska klasa, tako da za njih nije važila parola - važno je učestvovati. K A T A S T R O F A L A N rezultat celog tima, izuzev Bobane.
Plivanje:
Niko od učesnika nije opravdao očekivanja, osim Anje. Velja se trudio, ali nešto kod njega ne štima i to je sada bilo evidentno. On od Berlina ne može da se sastavi, mislim da je vreme za velike promene, ukoliko želi da išta uradi od sebe i svoje karijere. Formu je pokušao da tempira, ali očigledno mu je falilo snage i to u svakoj trci. Čaba je otplivao trku ispod svakih očekivanja, nadao sam se da će konačno krenuti u pravom smeru, ali očigledno to nije bio slučaj. Anja me je prijatno iznenadila, lepo je plivala i ovo će joj verovatno značiti. Treba što ranije krenuti sa velikim takmičenjima. Mislim da od nje tek treba očekivati dobre rezultate. Katarina je bila okej, ali ne više od toga, mogla je i ona bolje. Nisam očekivao medalju iz plivanja, ali je moglo biti bolje.
Stoni tenis:
Karakašević je možda i mogao da pobedi Drinkhola, ali je opravdao očekivanja i pobedio u preliminarnoj rundi. Čudo je bilo i što se uopšte kvalifikovao.
Tekvondo:
I pored toga što smo je mi sa TL videli kao osvajača medalje, Tijana nije bila toliki favorit, ali je pokazala koliki je potencijal. Pasivnost tokom prve dve trećine finalnog meča ju je koštala zlata, ali nema za čim da žali, sjajno se borila ceo turnir, izbacila je favorizovane protivnice i borila u svakom meču do kraja. Fenomenalan rezultat, Gale očigledno zna šta radi. Od Milice je cela javnost očekivala mnogo, verovatno jer nisu znali njeno zdravstveno stanje, devojka je večito povređena od Londona, što je i razumljivo, nije lako takmičiti se u najtežoj kategoriji, povrede su česte, a sve to u kombinaciji sa pritiskom cele javnosti je rezultiralo porazom od Bjanke u ČF. No, dobro, ona nije zaslužila da je pljujemo, već je uradila mnogo za srpski sport i tekvondo.
Tenis:
Osim Novaka, niko od naših tenisera nije imao šansi za medalju. On je podbacio, ostali očekivano izgubili rano. Toliko o tome. Mora se reći da je Novak podbacio, kada je u Londonu podbacio, mislio sam - okej, prvi put je igrao za svoju zemlju na OI kao prvi favorit turnira, ali kada se to dva puta desi... Morao je do medalje u ovakvoj konkurenciji, suze mu nisu pomogle da ublaži debakl.
Odbojka:
Najjači utisak na mene ostavili su upravo oni - Terzić i devojke! Šteta što su u finalu Brankica i Maja igrale povređene i umorne, siguran sam da bi uzele zlato, ali dobro. Uzeti srebro na OI u odbojci je ogroman uspeh, neopisiv rečima. Možda ljudi to ne shvataju i pomalo ih stavljaju u zapećak, ali one su odradile najveći posao u našem timu. FENOMENALNO. Od 2015. godine su usponu i ovo je samo kruna svega toga. Meč sa SAD je bio najemotivniji trenutak za mene uz meč košarkašicama sa Opalsicama Nemam nijednu zamerku, tim je radio kao švajcarski sat do finala, tada ih je stigao umor, Kineskinje su odigrale fenomenalno, tako da nemam nijednu zamerku. Osvetićemo im se na SP za dve godine.
Rvanje:
Uz odbojkašice Davor je ubedljivo najveći heroj ovih Igara za nas! Pokazao je da medalje na SP nisu bile slučajnost, dobro se borio od prvog meča, šampionski! Nadam se da će već sledeće godine uzeti zlato na EP i kompletirati kolekciju. Nemeš je mogao do bronze, svestan je i on toga, ali mu je ovo velika škola, mlad je i imaće šanse za popravni. Fris očekivano, gledajući žreb.
Vaterpolo:
Nekako sam se najmanje obradovao ovoj medalji jer smo je svi očekivali i konačno dočekali. Bravo za Savića, još jednom je dokazao da je sjajan trener i dobro je tempirao formu za nokaut fazu. Rekao bih samo jedno:
OSVOJILI SMO SVEEEEEE! OSVOJILI SMO SVEEEE!
