Problem je jednostavan - niko se u poslednjih 30 godina nije latio da izmeni, unapredi i prilagodi sportski sistem svetskim trendovima i sada se svi iščuđavaju kada je lešina počela da truli. Bavljenje sportom se bazira na ličnoj inicijativi, ukoliko su roditelji u stanju da finansiraju preskupi hobi sa 90% šanse da nećeš uspeti da se istakneš kao profesionalac - bavićeš se tim sportom, ako ne - nikom ništa, više sreće u drugom životu.
Prvi važan problem je nerazvijeni školski sport, kao opcija da se deca pokažu i dokažu, ne možemo govoriti o održivom sportskom sistemu koji dugoročno može biti konkurentan bez dobre selekcije od malih nogu. Drugi problem je (o čemu stalno pišemo) što su savezi partijski plen, koji se vode stihijski - od mandata do mandata, bez jasno definisanog okvira delovanja, osnovni cilj je izvući novce i otići kada tvoja stranka zglajzne s vlasti.
Moje viđenje situacije kako se situacija može poboljšati:
1) razvoj školskog sporta
2) decentralizacija saveza
3) agilniji Olimpijski komitet
4) privatizacija državnih gubitaških fudbalskih klubova