Već neko vreme čitam razne komentare na temu mlađih selekcija i želim sada da ostavim svoj komentar. Iako ni u kom slučaju ne može biti loš pokazatelj to što se osvajaju medalje u mlađim kategorijama, međutim ne mora biti ni dobar pokazatelj. Pogledajmo samo primere iz borilačkih sportova, gde unazad deset godina imamo dominantne takmičare u mlađim kategorijama, a recimo samo su se Majdov i Nemeš uzdigli kao top takmičari i među seniorima. Drugo, nerealno je očekivati da sa našom sportskom bazom i institucionalnom infrastrukturom svake godine izbacujemo uspešne generacije mladih sportista. Mnogi već sa 16 potpisuju profesionalne ugovore i trajno odlaze iz Srbije kako bi zaradili neki dinar ili jednostavno otišli iz Srbije, a samim i tim neretko gube šansu da budu deo sistema i kasnije seniorskih NT, čime sebe lišavaju šanse da pobegnu iz prosečnosti ponekad. Ono što je važnije jeste omogućiti svakome priliku da se dokaže na seniorskom nivou, jer prioriteti u životu se menjaju, neko izrazito talentovan izgubi motiv da se bavi sportom posle 17-18. godine, dok se drugi tek tada bude. Ne treba praviti dramu ako jedne godine ispadnemo u niži rang, po mom mišljenju stanje postaje alarmantno tek ukoliko se ne možemo vratiti u najviši rang i biti konkuretni u periodu od 3-5 godina, naravno u sportovima gde smo tradicionalno dobri. Recimo, što se muške odbojke tiče, trebalo bi da postoji zabrinutost, ali ne i ženske. Ista situacija je i sa muškom košarkom, apsolutno nema razloga za brigu za sada.