Каракашевић: Мука ми је од свега, не пада ми на памет да играм на ОИ у Токију 2020.
Александар Каракашевић је у Рију стигао до другог меча. После победе против КинезаКсина Јана који игра за Аустралију поражен је од освајача светске екипне бронзе Пола Дринкхола.
Разлика од тридесетак места на ранг листи није се видела до последњих секунда тесног меча у којем је Сале имао и те какву шансу да прође у наредну рунду.
Причу смо почели у очекиваним оквирима. Каракашевић је објашњавао шта се догађало у арени.
- У првом сету сам направио серију 9:3 и добио на разлику. У наредном имао сам 9:5 у џепу…У три сета имао сам прилику коју нисам искористио. Међутим, у сали је био пакао. Не тражим камерну атмосферу, али још нисам доживео да публика пева и урла између поена. Као за инат играо сам на столу поред домаћег представника. Не можете да замислите како је било. Између два њихова поена публика пева, а ја чекам серву на 9:9. Не чујем себе како мислим, а камоли лоптицу. Сад су их опоменули и објаснили им. Видим да јуче није било толико буке у сали – рекао је Каракашевић.
Ипак, није то била главна Салетова мука и разговор брзо креће у другом правцу, ка правом проблему.
- Ма, и Полу је било исто као и мени. Није то…Мука ми је од свега. Никад се нисам овако лоше осећао на Олимпијским играма. Не говорим о припремама, о томе у каквој форми сам дошао и о техничким стварима, говорим о томе како се осећам после непрекидних покушаја да се обезвредим и ја и мој резултат и спорт… Уколико још једном чујем реч ветеран или 40 година – експлодираћу!
Салетове година су чињеница, али оне нису ни мерило ни разлог због којих је на Играма.
- Да, имам 40 година, али за то би ваљда требало да ми честитају. Са 40 година сам на Олимпијским играма јер сам се за њих изборио. Већ 20 година сам међу 100 играча у свету и то у спорт о коме само они који појма немају могу да кажу да је лако. Ово је најбржи спорт са рекетом и ово је најмногољуднији спорт. Вуцарају ме по блату они који говоре да ја ово хоби спорт и да се игра на улици и у подруму. Па, изволите па играјте га онда ви. Колико је њих хтело да буде овде па не може. Са 37 година први пут сам се повредио и са два покидана лигамента и годином паузе вратио сам се да се изборим за место у Рију.
Пут је био паклен, тако да је огорчење сасвим очекивано.
- Ово је спорт у коме су не један него седам Федерера. Имате седам Кинеза од којих се не зна који је бољи од којег, а ја од 1996. опстајем у врху. Згадили су ми се сви. Годину дана нисам белог дана видео. Играо сам најквалитетније турнире и тренирао само да бих дошао на Игре, али сад ми је од ових, што се понашају као да сам неком нешто узео, једноставно мука. Па нисам био са тек рођеним сином јер сам морао да јурим сваки бод за Игре.
Пете Игре Каракашевића су завршене…У овако емотивном моменту, ипак нисмо могли да прескочимо питање да ли ће играти на шестим?
- Не пада ми на памет!
