Пакао су ове квалификације у теквонду. Само 16 места по категорији (на страну што има мало категорија), а наши конкуришу за само 7 места. Ту баш нема места за киксеве и грешке. Мени ту није јасно зашто нисмо попунили свих 7 категорија у овим квалификацијама, постоји неки критеријум који не испуњавамо или је нешто друго? Имам утисак да смо више светских и европских медаља оставили код куће него што их је отишло у Бугарску.
У Линцу, Милица Жабић после 10 узастопних пораза успела да победи Ларису Церић и узме бронзу. Много боље је изгледала данас него у Бакуу и Ташкенту. Бојан Дошен изгубио за бронзу од истог противника као у Португалу, али солидан наступ, што је требало да победи - победио је. Јуче је Теа Тинтор пропустила велику прилику да избаци Хекер, прву носитељку, имала вазари предности, али на том нивоу сваки пропуст се кажњава. Од Брашњовића сам очекивао више овде, мислио сам да ће узети медаљу, али ок, овај Бразилац који га је избацио уопште није лош.
Одржана су и прва два Европска купа за јуниоре - Сарајево и Подгорица. Наши су узели 4 злата, Јеремић и Рутовић у Подгорици, у Сарајеву Н. Нишавић и Радуљ. Рутовић је узео и бронзу у Сарајеву, њему је ово иначе прва година јуниора. Било је ту још десетак медаља и још толико петих места. Судићи према почетку, биће ово занимљива јуниорска сезона, мада ћемо наше вероватно да гледамо следећи пут тек у Ријеци.
Следеће недеље крећу и кадети у већем броју, чак 35 такмичара на ЕК у Поречу.