pedja789

Нашао се ко ће да ми дели лекције из комуникације. Уместо да даш одговор на једноставно питање и признаш да ниси у праву, настављаш са акробацијама и још убацујеш неке спинове о двојцу. А одговор на питање за који клуб весла Александар Беђик је за дискусију коју си започео далеко важнији од свега што си написао. Ово нисам ни доводио у питање, због тога ми тек није јасно зашто си овде, где јој није место, започео ову тему и још си очекивао да не добијеш одговор.

Само једну ствар ниси написао, за који клуб весла Беђик? Мора да је Звезда, нема ко други... Патологија, без сваке сумње. Ако је био бољи? Ако? Постоји нека сумња да је био бољи? Сумњиво, ова линија је мало укриво.

Сребрна медаља у дисциплини ментална гимнастике иде за: Како си само успео да убациш Звезду овде? За који клуб весла Беђик, којег су покушали да убаце у тај чамас? Златна медаља у фото финишу иде за:

Проблеми и изазови су свакако комплекснији од онога што ја овако са стране могу да приметим. Та 1992. је година почетка опадања рвања код нас (у смислу резултата) баш због онога што сам писао, то су последње Игре на којима су спортисти СССР-а наступали заједно. Од тада је значајно теже остварити велики резултат у рвању, заправо у свим олимпијским борилачким спортовима, али у рвању посебно. Слаба медијска покривеност је проблем који у Србији немају можда 2 или 3 спорта. Тај проблем се тешко решава, јер је и интересовање публике слабо. Ја нисам био ни рођен, па не знам како је било некад, али данас је интересовање скоро па непостојеће. Имали смо у претходних пар година у Београду неколико великих такмичења у борилачким спортовима, сва су преношена на ТВ, каква је била гледаност не знам, али је посета у халама била никаква. Прошле године на СП у рвању, у Арени је било више Иранаца него Срба, а за Србе је био бесплатан улаз. Како заинтересовати Србе за рвање - немам појма, али знам да се на томе и не ради, барем не у Рвачком савезу. Што се тиче школског спорта, то је још дубљи проблем, али да се задржимо на рвању, вратио бих се на слабу географску покривеност тог спорта у Србији. Од места у којем сам ја одрастао најближи рвачки клуб, а самим тим и најближи тренер рвања, је удаљен неких 60ак километара и тај клуб је једини у кругу од 150км. Слично је у 2/3 Централне Србије, самим тим је у тим крајевима немогуће убацити рвање у школе. С друге стране, у Војводини чини ми се свако село има рвачки клуб. Што се тиче џудоа, ситуација је драстично боља у односу на рвање, а то је само један од разлога што тај спорт има далеко бољу перспективу код нас. Што се тиче Петрушића, вероватно је логика та да и није нека штета, јер смо у осталим категоријама попуњени, па не заузима никоме место. Е сад, питање је зашто ту нисмо тражили странца, већ у 67 где нам се такмичи тренутно најбољи домаћи рвач. Овде се не бих сложио за женско рвање. Јесте томе последњих година дата нека пажња и резултати тога су видљиви, али је то још увек занемарен део српског рвања. На државно првенство изађе једва 15ак такмичарки, од којих је најмање трећина дошло са џудоа. При том, просек година је испод 20, јер када дође време за сениорска такмичења, дође и време да се размишља о егзистенцији, а рвање им ту не пружа скоро никакве опције. Ана Фабиан чини ми се да дуже од годину дана није изашла на такмичење, питање да ли се још увек бави рвањем, а девојка има европску медаљу. Не разумем како се дође у ову ситуацију у оваквом спорту. Прилично је лако утврдити ко је бржи и ту нема никаквих других фактора попут стилског усклађивања према противнику или искуства или било чега што би могло да се узму у обзир у неком другом спорту.

На сајту VNL-а избацили ко колико бодова осваја/губи за све исходе прве рунде.

Адриана Вилагош 63,58 PB

Трећа медаља на ЕП у теквондоу, Александра Перишић - бронза. У Поречу на Трофеју Јадрана (рвање GR и WW, U20), неколико лепих резултата. Милица Секуловић освојила злато и успут победила девојку која је била кадетска шампионка Европе. Андрија Михајловић освојио сребро, Милош Перовић бронзу. Било је још доста наших, али нисам стигао све да испратим, вероватно је било и још медаља. Без резултата нема финансирања, а без тога ни домаћи таленти немају много шансе. Причао је једном Штефанек да је медаља коју је освојио Максимовић 2011. или 2012. на ЕП спасила српско рвање. Један од већих разлога за то што нема резултата без странца је то што скоро све земље узимају странце. У време неких великих успеха југословенског рвања, имао си једног из СССР-а по категорији, данас их имаш у свакој категорији по 10ак који представљају своје државе и још толико легионара. Прошле године на СП у Београду више од половине медаља у FS (22/40) су освојили рвачи из бившег СССР-а, у GR 19/40, годину дана раније 16/40 у FS, 21/40 у GR, а Русија и Белорусија нису ни учествовале. Да ли смо могли да узмемо боље странце? Можда у по некој категорији, али генерално мислим да су бирали добро. Да ли смо из постојеће домаће базе могли да извучемо више конкурентних рвача? Баш тешко, чак и ова неколицина коју тренутно имамо пркоси логици. Рвање је слабо раширен спорт у Србији и база је јако мала, ако изузмемо Војводину и Београд, остатак има једноцифрен број клубова. Да ли та база има потенцијал да буде већа? Наравно да има, али то захтева много рада и улагања који не би донели одмах резултате, а овде се живи од данас до сутра. Видиш да неки нису сигурни ни да ли ће нас бити за 4 године.

Превише бодова је у игри на СП, а он је баш на граници и на листи за -66 и за континенталну квоту. Ако сам добро израчунао, у понедељак неће бити у зеленом, престигао је Рахимова, али је Чопанов прешао обојицу. За континенталну морамо да видимо расплет у преосталим категоријама. А ова тимска позивница зависи од ренкинга мешовитих тимова. Тих 5 позивница је намењено за 5 континената, европска иде Грузији или Немачкој. Тренутно Немачка и Србија држе "афричку" и "океанијску" позивницу, јер ови немају тим са 5 попуњених категорија. Холандија тренутно има свих 6 категорија, али је Берскенс на граници, ако они падну на 5, ми не можемо до те позивнице. Могуће су и промене на ренкингу мешовитих тимова, јер је преостало и тимско СП (за сада није објављено ко учествује). Нама је, поред бронзе на ЕП, на руку ишло и то што Канада није учествовала на Панамеричком првенству, а на ЕП није било Турске и Португала. Иначе, у случају добијања позивнице, у правилима нигде не пише да то мора да буде онај са највише бодова. Мислим да у том случају можемо да пошаљемо Багајева, који би и био логичнији избор.

Ангелина прва у Дохи - 1,94. Бунчић данас одличан у Астани - 5. место, победио вицешампиона Европе. Нисам рачунао да ли се враћа у зелено, али мислим да ће барем у контенталну да уђе. Иначе, ситуација око оне тимске позивнице није тако једноставна као што сам мислио. Постоји још увек као опција ако се не квалификује, али ће и то зависити од резултата на СП. А шанса постоји због освојене тимске бронзе на ЕП, да тога није било не би имали шансе. Користио ногу да га окрене. Свака част за Тибилова, тежим путем, али је успео. Није бројка којој смо се надали, али јак тим шаљемо у Париз, сва петорица имају мање или веће шансе за медаљу.

Да је изгледао добро - није. Али не бих журио са таквим закључцима. Дуго је такмичење, а он је искусан такмичар, квота се не узима у првој рунди.

Марко Подрашчанин завршио клупску каријеру освајањем Лиге шампиона. То му је прва, три пута је губио финале, овај пут је његов Трентино неочиквано лако победио Јастржебски. Симболично, финале се завршило његовим поеном из блока. Једна занимљивост: Подрашчанин је једини српски репрезентативац који је играо Лигу шампиона ове сезоне. У Таџикистану, Немања Мајдов пети. Жалиће се на суђење, али реално ово није био наступ за медаљу. Први дан нисам гледао, Милица Николић узела бронзу, Бунчић испао у првом колу. Требало би да сутра падне за још једно место (први испод црте), а и на листи за континенталну квоту ће бити кратак за неколико бодова. За њега су следећа два турнира јако битна - Астана и СП.

Страхиња Јованчевић 3. у Дубаију са обећавајућих 7,97. Баш дуго није имао овакав резултат.

Тешко га је заборавити јер се појављује у реклами за Поштанску штедионицу, која је једно време ишла често. Појављивао се повремено и на такмичењима, последњи пут кад сам га гледао изгубио је од Врачара. Ту сам очекивао да ће озбиљнију прилику добити Јована Стјепановић (2005), јер је на првенству Србије победила у финалу Милицу Цвијић. Али је за њу изгледа план да ове године ради јуниорска такмичења. Пријављен тим за СП. У односу на ЕП, без Шогенова, Јовановића, Нишавић, Чакаревић, али са Багајевим. Њега нема међу пријављенима за Душанбе и Астану. Дакле на СП све или ништа, а тамо му ни бронза неће донети квоту.

Што се тиче Врачара, он вероватно неће донети сениорску медаљу са неког великог такмичења, али мислим да има потенцијала да се бори за квоту у следећем циклусу. Иначе, овако сам размишљао о Ћулуму пре неку годину, тј надао сам се да ће се у овом циклусу борити за квоту, а њега нема више на такмичењима. Мислим да се Игору мора дати озбиљнија шанса после Париза. Ово до сад, где га пошаљу на 2 турнира годишње, а он на жребу извуче Крпалека на једном, а Саита на другом не може баш да нам да реалну слику. A -81 је код нас занимљива категорија, мислим да ту имамо највише медаља у кадетима и јуниорима, ваљда ће изаћи један конкурентан, а да не пређе у -90.

Тренутно "у квоти": Армин Синанчевић (16./32) Адриана Вилагош (17./32) Асмир Колашинац (26./32) Страхиња Јованчевић (32./32) Елзан Бибић (41./45) Некако се још надам да би прво двоје могли да баце норму, мада Армина баш дуго нема на такмичењима. Због овог СП је баш тешко прогнозирати, јер је превише бодова у игри. Али некако мислим да је само Бунчић на граници, Багајев је прилично заостао, а и не знамо зашто је пропустио ЕП, могуће да је повређен. Мислим да су неки наши џудисти баш на том СП пред Токио ухватили квоту, али ће он, ако уопште оде на СП, бити у ситуацији у каквој је тада био Кукољ, да мора да освоји медаљу. Што ће теже ићи у његовој категорији. Чини ми се да је извесно да ћемо имати шесторо, јер Бунчић има шансу и за континенталну квоту, плус су увели и тај Team invitation. Нисам сигуран како тачно функционише, али би требало да ако паднемо на пет добијемо шестог за тимско такмичење. Према списку учесника који тренутно стоји на сајту ETTU на EQT у Сарајево иду Избела Лупулеску, Сабина Шурјан, Алекса Гаћев и Димитрије Левајац. У сваком случају - тешка прича. С једне стране, волео бих да се неки играчи опросте од репрезентације учешћем на ОИ, с друге стране, извесно је да би се то учешће завршило у групи.

Јесте у овом формату, који је релативно нов. Док је било подељено на мушкарце и жене, женски тим је освојио бронзу 2006. године у Београду. Ту медаљу је, између осталих, освојила и Радмила Перишић, Маричина мајка.

Јесте - бронза.

Свака част целом тиму, али какав херојски наступ Марице Перишић

Пријављена је за меч против Хрватске. Надам се да није ништа озбиљно, у супротном, ово је баш непотребан ризик.

Мајдов лош данас. Надам се да ће ухватити какву-такву форму до Париза. Корисно би било због жреба да се врати у првих 8, требаће му један или два добра резултата за то. Кукољ одличан до репесажа. Не могу да верујем да такмичар са 10+ година искуства на највишем нивоу гледа у судију док противник напада. Штета, деловао ми је спреман да узме медаљу. Милица Жабић бацила на вазари и упала у осаекоми, ту је имала среће да се извуче, али је било довољно да Рускиња изједначи, а касније и победи. Остало је још тимско такмичење. Ми на папиру имамо солидан тим, али то не значи много, јер пар ствари чине ово такмичење специфичним. Плус наши традиционално слабо раде тимска такмичења (за репрезентацију, клубови су већ друга прича). Надам се да ће сутра изаћи мотивисани, јер скоро нико није остварио резултат по који је дошао, а заправо је сутра фина прилика за медаљу. Нема неких традиционално јаких тимова, а и ови који су ту нису баш у најјачим саставима. У првој рунди имамо Мађарску без Тота, Сипоша, Озбас, Герчак... Ако их прођемо, а требало би, идемо на Немачку. Они су довели цео тим само за ово такмичење, само је Рене Лухт радила појединачно ЕП. На папиру нису ништа посебно, али они редовно узимају медаље и у оваквим саставима. На другим континентима углавном добри резултати за Бунчића. Ако је моја математика добра, биће први изнад црте, претекао га је Мароканац, а Киргистанац је смањио разлику. За очекивати је да га до краја квалификација престигне и Абуладзе, тако да ће му требати пар добрих резултата да би узео квоту.

Добро се борио, надам се да ће наставити и у следећем циклусу. Ваљало би да каријеру употпуни барем једним одласком на Игре. У Загребу се, према очекивању, за нас други дан завршио пре финалног блока. Јована Чакаревић уписала победу. Шогенов пријатно изненадио, победио Латишева, који важи за великог талента, а и против Григалашвилија је пружио добру борбу. Мада је Тато слабио радио тај меч, личио ми је на Мајдова, ширио руке на судијске одлуке, уместо да напада покушао да навуче казне противнику. На крају Ислам није ни имао среће, није успео да ишчупа рукав, а овај му је спаковао џуџи брзином муње. Сутра седморо наших. Игор Врачар има Словенца у првој рунди, добар противник да покаже да ли је сазрео за овај ниво. Ако прође у 1/8 је без шанси. У -100 обојица имају добар жреб. Од Кукоља очекујем да дође до 1/4, где би га чекао Каниковски - Рус са две главе и четири руке. Може да се умеша у борбу за медаљу. Дошен у 1/8 има Корела, којег никад није победио, али мислим да има шансе ту, 1/4 - Адамиан. Брашњовић добио Естонца, који је класа борца коју би Брашњовић требао да почне да побеђује редовно. Надам се да га видимо фокусираног као у децембру на Лиги шампиона, ако дође такав може далеко. Мајдова је тешко оценити, опет се враћа из повреде, опет је дуго био без такмичења. Жреб је добар, као да га је бирао. Мајдова којег смо гледали у последњим појављивањима, до 1/2 не може да добије нико. Али опет, велико је питање каквог Мајдова ћемо гледати. Иначе, Јермен којег има у првом колу је био кадетски првак света, мислим да је Граховца победио тад. У -78 имамо Милицу Цвијић, слабо пратим ту категорију, не верујем да има неке шансе против Рускиње. Милица Жабић ће вероватно исто на Рускињу, која је међу неносиоцима једна од ретких која може да јој направи проблем. Против Хершко је везала неколико пораза, па ће тешко даље од 1/4. Ни потенцијално укрштање за репесаж није сјајно, али треба прво доћи дотле.

Истина, више пута се десило да буде први у групи, па испадне одмах у елиминацијама, негде и разумљиво то је скоро па други спорт. Сад је кренуо добро, ушао је међу 8. Ја сам умерени оптимиста, за Токио је на овом турниру био близу, завршио као трећи. Мада биће тешко, у 1/4 иде на сребрног са Европских игара прошле године. Јана Гријак 1 од 5.

Вељко Ћук 6 од 6 у групи! Погледао сам неке борбе из ранијих рунди... Лик у првом колу ладно ухватио дабл лег и бацио противника на под. Импресивно обзиром на рукавице, али ме чуди да се за то у боксу не добија дисквалификација. Мени се мало смучило после онаквог краја клупске сезоне, па делом због тога нисам ни гледао СП. Спорт им је на ивици опстанка у Србији, а они праве онакве глупости. Баш ми је драго ми је да цео тај циркус није пореметио екипу и да играју добро.

Немам појма ко бојкотује, а ко је дошао са другим тимом. Данас сам се укључио, делује ми да су Руси у јаком саставу. Наш број медаља је за не поверовати. О парама нисам ни размишљао. Што се тиче такмичара, мислим да награда следује само оне у олимпијским категоријама. Али забрињавајуће је какав би утицај ово ЕП могло да има на расподелу средстава у српском спорту.

Mоже ли неко да ми објасни ово ЕП у боксу? У Луксембург, на квалификације у мачевању, иду Јана Гријак, Јован Јовановић (мач), Вељко Ћук (флорет) и Богдан Стаменковић (сабља). Солидан први дан у Загребу. Милица Николић пета, супротно неким мојим очекивањима била је у игри против Понт за финале. Бунчић испао у другој рунди, можда сам ја потценио овог Мађара (узео бронзу данас), али мислим да је Страхиња пропустио лепу прилику. Срећом ни ови који га "јуре" на олимпијском ренкингу (Сец и Абуладзе) нису узели неки значајнији број бодова. Марица имала ужасно суђење данас. Везе с мозгом нема оно што су бодовали у 1/4. После су репесаж пустили да траје много дуже него што је требало, иако Монтеро није радила ништа неких 2-3 минута. На крају је дошло до тога да Монтеро предаје меч због умора, након што је судија неколико пута пропустила да јој да трећу казну. На крају и она пета. Сутра имамо још петоро џудиста. Јовановић је слабо излазио на такмичења ове године, а и кад је излазио - није блистао. Сутра му је друга рунда максимум, јер би га ту чекао Махмадбеков. Багајев отказао учешће, могуће да је нека повреда, што је вероватно крај наде да може до квоте. Шогенов се није прославио у прва два наступа за Србију. Овог пута га ни жреб није мазио, иде на бољег из меча Вахид Борчашвили - Латишев, где мислим да би против обојице био аутсајдер, али не без шанси. У 1/8 вероватно Тато, где би му требало чудо за победу. Јована Чакаревић добила противницу из своје генерације - Нино Гулбани, али Грузијка има много више искуства. У -63, Ања иде Лешки и ту је вероватно без шанси; Јована иде на Пољакињу коју мислим да нисам гледао до сад, па немам појма шта да очекујем, ако прође чека је вероватно Софи Озбас, ту већ не видим неку шансу.