pedja789

Нашао се ко ће да ми дели лекције из комуникације. Уместо да даш одговор на једноставно питање и признаш да ниси у праву, настављаш са акробацијама и још убацујеш неке спинове о двојцу. А одговор на питање за који клуб весла Александар Беђик је за дискусију коју си започео далеко важнији од свега што си написао. Ово нисам ни доводио у питање, због тога ми тек није јасно зашто си овде, где јој није место, започео ову тему и још си очекивао да не добијеш одговор.

Само једну ствар ниси написао, за који клуб весла Беђик? Мора да је Звезда, нема ко други... Патологија, без сваке сумње. Ако је био бољи? Ако? Постоји нека сумња да је био бољи? Сумњиво, ова линија је мало укриво.

Сребрна медаља у дисциплини ментална гимнастике иде за: Како си само успео да убациш Звезду овде? За који клуб весла Беђик, којег су покушали да убаце у тај чамас? Златна медаља у фото финишу иде за:

Проблеми и изазови су свакако комплекснији од онога што ја овако са стране могу да приметим. Та 1992. је година почетка опадања рвања код нас (у смислу резултата) баш због онога што сам писао, то су последње Игре на којима су спортисти СССР-а наступали заједно. Од тада је значајно теже остварити велики резултат у рвању, заправо у свим олимпијским борилачким спортовима, али у рвању посебно. Слаба медијска покривеност је проблем који у Србији немају можда 2 или 3 спорта. Тај проблем се тешко решава, јер је и интересовање публике слабо. Ја нисам био ни рођен, па не знам како је било некад, али данас је интересовање скоро па непостојеће. Имали смо у претходних пар година у Београду неколико великих такмичења у борилачким спортовима, сва су преношена на ТВ, каква је била гледаност не знам, али је посета у халама била никаква. Прошле године на СП у рвању, у Арени је било више Иранаца него Срба, а за Србе је био бесплатан улаз. Како заинтересовати Србе за рвање - немам појма, али знам да се на томе и не ради, барем не у Рвачком савезу. Што се тиче школског спорта, то је још дубљи проблем, али да се задржимо на рвању, вратио бих се на слабу географску покривеност тог спорта у Србији. Од места у којем сам ја одрастао најближи рвачки клуб, а самим тим и најближи тренер рвања, је удаљен неких 60ак километара и тај клуб је једини у кругу од 150км. Слично је у 2/3 Централне Србије, самим тим је у тим крајевима немогуће убацити рвање у школе. С друге стране, у Војводини чини ми се свако село има рвачки клуб. Што се тиче џудоа, ситуација је драстично боља у односу на рвање, а то је само један од разлога што тај спорт има далеко бољу перспективу код нас. Што се тиче Петрушића, вероватно је логика та да и није нека штета, јер смо у осталим категоријама попуњени, па не заузима никоме место. Е сад, питање је зашто ту нисмо тражили странца, већ у 67 где нам се такмичи тренутно најбољи домаћи рвач. Овде се не бих сложио за женско рвање. Јесте томе последњих година дата нека пажња и резултати тога су видљиви, али је то још увек занемарен део српског рвања. На државно првенство изађе једва 15ак такмичарки, од којих је најмање трећина дошло са џудоа. При том, просек година је испод 20, јер када дође време за сениорска такмичења, дође и време да се размишља о егзистенцији, а рвање им ту не пружа скоро никакве опције. Ана Фабиан чини ми се да дуже од годину дана није изашла на такмичење, питање да ли се још увек бави рвањем, а девојка има европску медаљу. Не разумем како се дође у ову ситуацију у оваквом спорту. Прилично је лако утврдити ко је бржи и ту нема никаквих других фактора попут стилског усклађивања према противнику или искуства или било чега што би могло да се узму у обзир у неком другом спорту.

На сајту VNL-а избацили ко колико бодова осваја/губи за све исходе прве рунде.

Адриана Вилагош 63,58 PB

Трећа медаља на ЕП у теквондоу, Александра Перишић - бронза. У Поречу на Трофеју Јадрана (рвање GR и WW, U20), неколико лепих резултата. Милица Секуловић освојила злато и успут победила девојку која је била кадетска шампионка Европе. Андрија Михајловић освојио сребро, Милош Перовић бронзу. Било је још доста наших, али нисам стигао све да испратим, вероватно је било и још медаља. Без резултата нема финансирања, а без тога ни домаћи таленти немају много шансе. Причао је једном Штефанек да је медаља коју је освојио Максимовић 2011. или 2012. на ЕП спасила српско рвање. Један од већих разлога за то што нема резултата без странца је то што скоро све земље узимају странце. У време неких великих успеха југословенског рвања, имао си једног из СССР-а по категорији, данас их имаш у свакој категорији по 10ак који представљају своје државе и још толико легионара. Прошле године на СП у Београду више од половине медаља у FS (22/40) су освојили рвачи из бившег СССР-а, у GR 19/40, годину дана раније 16/40 у FS, 21/40 у GR, а Русија и Белорусија нису ни учествовале. Да ли смо могли да узмемо боље странце? Можда у по некој категорији, али генерално мислим да су бирали добро. Да ли смо из постојеће домаће базе могли да извучемо више конкурентних рвача? Баш тешко, чак и ова неколицина коју тренутно имамо пркоси логици. Рвање је слабо раширен спорт у Србији и база је јако мала, ако изузмемо Војводину и Београд, остатак има једноцифрен број клубова. Да ли та база има потенцијал да буде већа? Наравно да има, али то захтева много рада и улагања који не би донели одмах резултате, а овде се живи од данас до сутра. Видиш да неки нису сигурни ни да ли ће нас бити за 4 године.

Превише бодова је у игри на СП, а он је баш на граници и на листи за -66 и за континенталну квоту. Ако сам добро израчунао, у понедељак неће бити у зеленом, престигао је Рахимова, али је Чопанов прешао обојицу. За континенталну морамо да видимо расплет у преосталим категоријама. А ова тимска позивница зависи од ренкинга мешовитих тимова. Тих 5 позивница је намењено за 5 континената, европска иде Грузији или Немачкој. Тренутно Немачка и Србија држе "афричку" и "океанијску" позивницу, јер ови немају тим са 5 попуњених категорија. Холандија тренутно има свих 6 категорија, али је Берскенс на граници, ако они падну на 5, ми не можемо до те позивнице. Могуће су и промене на ренкингу мешовитих тимова, јер је преостало и тимско СП (за сада није објављено ко учествује). Нама је, поред бронзе на ЕП, на руку ишло и то што Канада није учествовала на Панамеричком првенству, а на ЕП није било Турске и Португала. Иначе, у случају добијања позивнице, у правилима нигде не пише да то мора да буде онај са највише бодова. Мислим да у том случају можемо да пошаљемо Багајева, који би и био логичнији избор.

Ангелина прва у Дохи - 1,94. Бунчић данас одличан у Астани - 5. место, победио вицешампиона Европе. Нисам рачунао да ли се враћа у зелено, али мислим да ће барем у контенталну да уђе. Иначе, ситуација око оне тимске позивнице није тако једноставна као што сам мислио. Постоји још увек као опција ако се не квалификује, али ће и то зависити од резултата на СП. А шанса постоји због освојене тимске бронзе на ЕП, да тога није било не би имали шансе. Користио ногу да га окрене. Свака част за Тибилова, тежим путем, али је успео. Није бројка којој смо се надали, али јак тим шаљемо у Париз, сва петорица имају мање или веће шансе за медаљу.

Да је изгледао добро - није. Али не бих журио са таквим закључцима. Дуго је такмичење, а он је искусан такмичар, квота се не узима у првој рунди.

Марко Подрашчанин завршио клупску каријеру освајањем Лиге шампиона. То му је прва, три пута је губио финале, овај пут је његов Трентино неочиквано лако победио Јастржебски. Симболично, финале се завршило његовим поеном из блока. Једна занимљивост: Подрашчанин је једини српски репрезентативац који је играо Лигу шампиона ове сезоне. У Таџикистану, Немања Мајдов пети. Жалиће се на суђење, али реално ово није био наступ за медаљу. Први дан нисам гледао, Милица Николић узела бронзу, Бунчић испао у првом колу. Требало би да сутра падне за још једно место (први испод црте), а и на листи за континенталну квоту ће бити кратак за неколико бодова. За њега су следећа два турнира јако битна - Астана и СП.

Страхиња Јованчевић 3. у Дубаију са обећавајућих 7,97. Баш дуго није имао овакав резултат.

Тешко га је заборавити јер се појављује у реклами за Поштанску штедионицу, која је једно време ишла често. Појављивао се повремено и на такмичењима, последњи пут кад сам га гледао изгубио је од Врачара. Ту сам очекивао да ће озбиљнију прилику добити Јована Стјепановић (2005), јер је на првенству Србије победила у финалу Милицу Цвијић. Али је за њу изгледа план да ове године ради јуниорска такмичења. Пријављен тим за СП. У односу на ЕП, без Шогенова, Јовановића, Нишавић, Чакаревић, али са Багајевим. Њега нема међу пријављенима за Душанбе и Астану. Дакле на СП све или ништа, а тамо му ни бронза неће донети квоту.

Што се тиче Врачара, он вероватно неће донети сениорску медаљу са неког великог такмичења, али мислим да има потенцијала да се бори за квоту у следећем циклусу. Иначе, овако сам размишљао о Ћулуму пре неку годину, тј надао сам се да ће се у овом циклусу борити за квоту, а њега нема више на такмичењима. Мислим да се Игору мора дати озбиљнија шанса после Париза. Ово до сад, где га пошаљу на 2 турнира годишње, а он на жребу извуче Крпалека на једном, а Саита на другом не може баш да нам да реалну слику. A -81 је код нас занимљива категорија, мислим да ту имамо највише медаља у кадетима и јуниорима, ваљда ће изаћи један конкурентан, а да не пређе у -90.

Тренутно "у квоти": Армин Синанчевић (16./32) Адриана Вилагош (17./32) Асмир Колашинац (26./32) Страхиња Јованчевић (32./32) Елзан Бибић (41./45) Некако се још надам да би прво двоје могли да баце норму, мада Армина баш дуго нема на такмичењима. Због овог СП је баш тешко прогнозирати, јер је превише бодова у игри. Али некако мислим да је само Бунчић на граници, Багајев је прилично заостао, а и не знамо зашто је пропустио ЕП, могуће да је повређен. Мислим да су неки наши џудисти баш на том СП пред Токио ухватили квоту, али ће он, ако уопште оде на СП, бити у ситуацији у каквој је тада био Кукољ, да мора да освоји медаљу. Што ће теже ићи у његовој категорији. Чини ми се да је извесно да ћемо имати шесторо, јер Бунчић има шансу и за континенталну квоту, плус су увели и тај Team invitation. Нисам сигуран како тачно функционише, али би требало да ако паднемо на пет добијемо шестог за тимско такмичење. Према списку учесника који тренутно стоји на сајту ETTU на EQT у Сарајево иду Избела Лупулеску, Сабина Шурјан, Алекса Гаћев и Димитрије Левајац. У сваком случају - тешка прича. С једне стране, волео бих да се неки играчи опросте од репрезентације учешћем на ОИ, с друге стране, извесно је да би се то учешће завршило у групи.